Pet dobrih razloga ZA kafu

Naš savremeni svet zaista voli kafu. Kafići su na svakom ćošku, “piti kafu” je sinonim za druženje i prijatnu kućnu atmosferu. Delovanje kafe na organizam je takođe istraživano decenijama – i, srećom po ljubitelje kafe, rezultati su ohrabrujući: kafa na razne načine može da doprinese zdravlju...

Može vas učiniti "pametnijim". Kofein može da blokira efekte adenozina, inhibitornog neurotransmitera. To blokiranje povećava lučenje dopamina i norepinefrina, što pojačava aktivnost neurona u mozgu. Proučavanjima je utvrđeno da delovanje kofeina poboljšava razmišljanje, vreme reakcije i pamćenje.
Sadrži obilje antioksidanasa. Kafa spada u najbogatije izvore antioksidanasa u zapadnoj ishrani. A, iznenadićete se, sadrži i vitamine – i to B1, B3, B5, a najviše vitamina B2. Sadrži čak i kalijum i mangan.
Pomaže mršavljenje. Kofein podstiče metabolizam i ubrzava sagorevanje masnih kiselina. Kofein takođe smanjuje apetit. Dva proučavanja su utvrdila da kofein poboljšava efikasnost fizičkog/sportskog vežbanje za čak 11-12 posto.
Poboljšava raspoloženje. Pošto podstiče lučenje dopamina, kafa značajno poboljšava raspoloženje. Jedno desetogodišnje istraživanje utvrdilo je da žene koje popiju nekoliko polja kafe dnevno 20% manje pate od depresije. Jedno istraživanja iz 1993. je čak pokazalo da je kod ljudi koji piju kafu manja verovatnoća da izvrše samoubistvo nego kod onih koji je ne piju!
Može da doprinese produženju života. Istraživanje objavljeno u uglednom časopisu The New England Journal of Medicine utvrdilo je da ljudi koji popiju bar jednu šolju kafe dnevno imaju manji rizik da obole od bolesti povezanih sa savremenim načinom života. Jedno drugo epidemiološko proučavanje je pokazalo da oboleli od dijabetesa tip 2, koji piju kafu, imaju 30% manji rizik od smrti tokom 20 godina praćenja.

Zaključak
Iako kafa donosi određene zdravstvene dobrobiti, treba uvek imati na umu da je umerenost ključ zdravlja. Ne preterujte sa kafom. A da biste dobili najveće dobrobiti od kafe, nemojte u nju dodavati nezdrave sastojke – npr. beli šećer i nezdrave kremove i zaslađivače. Ako je moguće, birajte organsku kafu, jer one ne sadrži hemikalije, a obično ima i manje kofeina. Isto tako, kafu ne treba piti kasno po podne i uveče, jer može uticati na kvalitet sna. I, naravno, ako iz iskustva znate da ste osetljivi na kafu i da vam smeta, bolje je da je izbegnete.

Izvori:
www.ncbi.nlm.nih.gov/pubmed/7369170
www.drinkal.com
www.nejm.org
www.organicfacts.net