U medijima kruži podosta neutemeljenih tvrdnji koje se tiču obične kafe i kafe bez kofeina. Nažalost, istina je sledeća: osim malobrojnih vrhunskih svetskih brendova kafe bez kofeina, većina se uglavnom pravi od starih i nekvalitetnih zrna i obično je jako pržena, tamna, da bi se maskirao loš ukus.
Istina je, takođe, da kafa „bez kofeina“ nije potpuno bez kofeina. Naime, analize pokazuju da po pravilu sadrži od 0,7-3 mg kofeina po šoljici. Ipak, to je daleko manje nego što sadrži obična kafa.
Često se dekofeinizacija kafe vrši pomoću rastvarača – hemikalija koje same po sebi nisu zdrave. Bolji način dekofeinizacije je švajcarski metod pomoću vode i filtera od aktivnog uglja.
Što se tiče delovanja, obimno epidemiološko istraživanje Harvardove škole javnog zdravlja podržava tvrdnju da kafa bez kofeina ima slično opšte povoljno delovanje na zdravlje kao i kafa sa kofeinom. Ona sadrži gotovo sve korisne antioksidanse kao i obična kafa, mada u nešto smanjenom procentu – procenjuje se oko 15% manje.
Međutim, kafa bez kofeina nema isto delovanje na organizam u pogledu nivoa energije i budnosti. Kofein je alkaloidno jedinjenje bez mirisa i gorkastog ukusa. U čistom obliku, to je beli prah, izuzetno toksičan. Kada se unese u organizam prirodnim putem, recimo pomoću kafe, deluje kao stimulans koji trenutno nadražuje centralni nervni sistem. Ali, isto se tako brzo i izlučuje iz organizma.
Kofein ne deluje isto na sve ljude, a i na istu osobu ne deluje isto u raznim okolnostima. Ponekad može da deluje izuzetno okrepljujuće, a ponekad da izazove osećaj nelagodnosti i uznemirenosti. Zato je važno da obratite pažnju na to kako se osećate nakon konzumiranja kafe i kako to utiče na vaše zdravlje, i da sami procenite da li je za vas bolja kafa sa kofeinom ili bez kofeina.
