Priča o tome kako je kafa stigla do raznih krajeva sveta i širenje kafe istovremeno je povest i o tome kako se svet menjao. Istorija kafe je, ipak, mešavina činjenica i legendi, u kojima verovatno ima dosta istine. Kafa je verovatno otkrivena oko 1000. g. naše ere. Legenda kaže da je kafu otkrio jedan pastir, koji je primetio da njegove koze postaju neobično živahne nakon što pojedu bobice sa određenog žbuna. Kad su monasi iz obližnjeg manastira to čuli, pomislili su da bi to mogli da iskoriste da ostanu budni tokom noćnih bdenja. I tako su počeli da koriste kafu.
„Kolačići“ od kafe
Pre nego što se počelo sa prženjem, mlevenjem i kuvanjem kafe kakvu danas poznajemo, ljudi su bobice i lišće kafe koristili za okrepljenje. Na primer, afrički nomadi stočari su mešali zrnevlje kafe sa životinjskom mašću i pravili „kolačiće“ koji su im pomagali da lakše podnesu duga putovanja. A kuvanjem lišća i kožica zrna kafe pravljeni su osvežavajući napici bogati kofeinom.
Veruje se da su kafu u Jemen i na Arabijsko poluostrvo preneli afrički robovi. Poznato je da su sufi mistici iz 15. veka pili quishr, napitak od kafe, poznat kao „arapsko vino“ koje im je pomagalo da ostanu budni za vreme noćnih molitvi. Priča o stimulativnom delovanju tog napitka brzo se proširila, pa su svuda počela da se otvaraju mesta poznata kao „škole za mudrace“ gde su trgovci i učenjaci mogli da piju napitak od zrna kafe i razgovaraju. U početku je bilo kontroverzi, pošto su postojala mišljenja da je quishr u suprotnosti sa ilamom, ali su te prve kafane opstale i doprinele popularizaciji kafe. Arapi su već krajem 16. veka počeli da prže zrna i melju kafu koja liči na ovu današnju. Kafa se brzo proširila po Turskoj, Egiptu i severnoj Africi. Mada nema pouzdanih podataka, pretpostavlja se da arabika vodi poreklo iz Južnog Sudana i Etiopije, a robusta iz Zapadne Afrike.
Kako je kafa dospela u Evropu
Arapi, koji su prvi trgovali kafom, nastojali su da sačuvaju monopol, tako da su sva zrna kafe kuvali kako se drugi ne bi dokopali zrnevlja i počeli da ga sami uzgajaju. Ipak, po legendi, jedan sufi je početkom 18. veka prokrijumčario seme kafe iz Jemena u Indiju, a jedan holandski trgovac je uspeo da krišom iznese sadnice kafe iz Jemena i posadi ih u Amsterdamu. Do kraja 17. veka, kafa je počela da se uzgaja u holandskim kolonijama, posebno u Indoneziji.
Kada je početkom 18. veka stigla i do karipskih i južnoameričkih kolonija. Holanđani su poklonili sadnice Francuzima, koji su ih odneli na Haiti, Martinik i Francusku Gvajanu. Holanđani su sadili kafu u Surinamu, a Englezi su je sa Haitija preneli na Jamajku.
Kako je kafa dospela u Brazil
Postoji legenda kako je kafa dospela u Brazil, koji je danas njen najveći proizvođač. Portugalci su 1727. poslali jednog mornaričkog oficira da iz Francuske Gvajane donese sadnice kafe u Brazil. Pošto su vlasti odbile da mu daju sadnice, po predanju, on je zaveo guvernerovu ženu, koja mu je poklonila jedan buket u kojem su bile sakrivene sadnice kafe.
Iz Južne Amerika i sa Kariba kafa je preneta u Srednju Ameriku i Meksiko. Pred kraj 19. veka, sadnice kafe su ponovo stigle do kolonija u Africi. Danas se kafa proizvodi u svim krajevima sveta, pre svega u Aziji.
