Osnovno o kafi

Novo istraživanje pokazuje da pijenje kafe tokom poslovnog sastanka ne samo da podiže produktivnost, već i doprinosi da timski rad bude uspešniji.

Ako vam je preostalo mlevene kafe koja je već izgubila aromu i nameravate da je bacite, pogledajte kako je možete upotrebiti: za negu lica i tela, čišćenje kuće, vrtno gajenje biljaka, bojenje i slikanje…

Kafa je ukusnija ako je sveže mlevena. A biće još ukusnija ako ste pre mlevenja zrna držali u zamrzivaču. Ovo je pokazalo ozbiljno naučno istraživanje.

U medijima kruži podosta neutemeljenih tvrdnji koje se tiču obične kafe i kafe bez kofeina. Nažalost, istina je da se kafa bez kofeina uglavnom pravi od starih i nekvalitetnih zrna i obično je jako pržena, tamna, da bi se maskirao loš ukus.

Po pisanju turskog hroničara Ibrahima Pečevija (1642 g.), prva kafana na svetu otvorena je 1555. godine u Carigradu (današnji Istanbul). U Evropi se kafa pojavila po prvi put van Osmanskog carstva u 17. veku. Otvoreni su kafei i brzo su postali popularni. Prvi kafe u Evropi otvoren je u Veneciji 1629. godine, zahvaljujući trgovini Venecije sa Osmanlijama.

Zrno kafe je zapravo koštica ploda koji raste u obliku crvenih bobica na grmu – što znači da je kafa voće!

Nije svejedno kakvu vodu koristite za kafu! Voda čini 98-99% sadržaja šoljice kafe, pa nije čudo što i te kako ima uticaja na ukus. Voda za kuvanje kafe treba da bude bistra i bez mirisa. Ali, što se tiče minerala koje sadrži, koji određuju tzv. tvrdoću vode, to ne možemo da vidimo golim okom.

Glavni neprijatelji kafe su kiseonik, vrućina, svetlost, vlaga i jaki mirisi. Izbegavajte kafu koja se čuva u otvorenoj posudi, naročito ako nije čista, nema poklopac ili je van vitrine i nigde nije naznačen datum prženja. Takve posude ne mogu da očuvaju kvalitet proizvoda. Birajte kafu u neprozirnim i hermetički zatvorenim pakovanjima sa jednosmernim ventilom – malim plastičnim diskom koji omogućava ugljen-dioksidu da izađe iz pakovanja, ali sprečava ulazak kiseonika.

U praktične svrhe, bitno je znati da za različite načine pripreme kafa treba da bude i različito mlevena. Turska kafa. Za najčešći i najuobičajeniji način kuvanja kafe u džezvi, kafu treba samleti veoma sitno, kako bi se tokom kuvanja maksimalno ekstrahovali sastojci i ukus. Većina električnih mlinova ne može da tako samelje kafu – za to vam treba klasični, starinski ručni mlin (možete ih dobiti od bake, neke starije rođake, ili eventualno kupiti na pijaci ili na buvljaku).

Postoji mnogo vrsta kafe, i do danas je opisano 124 vrste. Međutim, samo se dve vrste uzgajaju u komercijalne svrhe: Caffea arabica i Caffea canefora. One su poznate pod kraćim nazivima „arabika“ i „robusta“. Ove dve vrste čine ukupno 99% proizvodnje kafe u svetu. Samo se u pojedinim zemljama, u malim količinama i za lokalno tržište, uzgajaju i neke druge vrste kafe.