Više istraživanja povezalo je umerenu konzumaciju kafe sa smanjenim rizikom od ozbiljnih zdravstvenih poremećaja, dugovečnošću i boljim raspoloženjem.
Ako biste hteli da uživate u uobičajenoj jutarnjoj kafi na malo drugačiji i zdraviji način, obogatite je ovim prirodnim dodacima i uživajte još više.
Kafa je ukusnija ako je sveže mlevena. A biće još ukusnija ako ste pre mlevenja zrna držali u zamrzivaču. Ovo je pokazalo ozbiljno naučno istraživanje.
Ovaj napitak je odnedavno postao hit u Njujorku. Prvi put je serviran u jednom kafiću u Bruklinu. Lako se pravi, a uz to banana ublažava kiselost kafe i obezbeđuje kalijum.
Naš savremeni svet zaista voli kafu. Kafići su na svakom ćošku, “piti kafu” je sinonim za druženje i prijatnu kućnu atmosferu. Delovanje kafe na organizam je takođe istraživano decenijama – i, srećom po ljubitelje kafe, rezultati su ohrabrujući: kafa na razne načine može da doprinese zdravlju…
Izbegavate hemikalije. Da li ste znali da se zrna konvencionalno gajene kafe potapaju u smešu hemikalija – uključujući i amonijak i hlor? Nažalost, neizbežno, određene količine tih materija dospeće i u vašu jutarnju kafu. Organska kafa se ne tretira ni na kakav sličan način. Dakle, ne sadrži te ni bilo koje druge slične hemikalije.
Potrebno je: 90 g integralnog pšeničnog ili speltinog brašna, 40 g kakaoa, kašičica sode bikarbone, 90 g organskog trščanog šećera, 100 ml jogurta…
Pošto verujem da će se kafa i dalje piti, želela bih da ukažem na dve najčešće greške koje se pojavljuju pri konzumiranju iste. (Piše: Slavica Matić, viši dijetetičar-nutricionista).
U medijima kruži podosta neutemeljenih tvrdnji koje se tiču obične kafe i kafe bez kofeina. Nažalost, istina je da se kafa bez kofeina uglavnom pravi od starih i nekvalitetnih zrna i obično je jako pržena, tamna, da bi se maskirao loš ukus.
Tačno je da kofein može da stvori zavisnost, ali istovremeno ima i brojna blagotvorna dejstva na organizam. Isto tako, ne sadrži samo kafa kofein.